На "Како направити стратегију клађења?" одговара трезвен поглед на стратегије. Од стратегије се очекује ред у игри случаја, а по кладионицама круже приче о системима који никад не губе. Истина је скромнија: добра стратегија не мења маржу кладионице, али држи улог под контролом и одлуке чини проверљивим. Овај преглед објашњава шта стратегија може, а шта не може, како се прави сопствени план и зашто обећања о сигурној заради не треба схватити озбиљно.
Како победити кладионицу? Дугорочно то полази за руком реткима: онима који лове грешке у квотама, воде строгу евиденцију и рачунају с тим да ће им налог бити ограничен ако стално добијају. Како зарадити на кладионици није питање трика, већ тачности процене и величине марже: кад играч процењује исто као кладионица, маржа са сваког тикета узима део улога. За већину играча реалан циљ није зарада, већ забава са унапред одређеним трошком, без јурења губитака.
Стратегија клађења на голове често се помиње међу српским играчима, јер се опкладе на укупан број голова и на то да ли оба тима дају гол играју у готово сваком фудбалском тикету. Таква стратегија полази од података: просек постигнутих и примљених голова, форма у последњих неколико кола, повреде нападача и услови утакмице. Бројке олакшавају процену вероватноће, али их има и кладионица, која је по њима већ одредила квоту. Предност се зато тражи само тамо где играч зна нешто што квота још није урачунала.
Како направити стратегију клађења? Прво се одреди месечни износ који играч може да изгуби без последица, па се од њега рачуна улог по тикету. Затим се бирају лиге и спортови које играч заиста прати, јер знање о тимовима вреди више од насумичних комбинација. Следи избор опкладе: код појединачних парова и кратких тикета маржа је мања него код дугих комбинација. Сваки тикет се записује са квотом, улогом и исходом, па се после месец дана план мери бројкама.
Квота, улог и исход сваког тикета. Без тих бројева план не може да се провери, па стратегија остаје само осећај.
Као износ који играч може да изгуби без икаквих последица. Од њега се затим рачуна улог по тикету.
Маржа остаје у свакој квоти, па јурење губитка само повећава трошак. Реалан циљ за већину играча је забава са унапред одређеним трошком.
Појединачне опкладе и краћи тикети имају мању маржу, док се код дугих комбинација маржа сваког пара гомила на истом улогу.
Само оне које играч заиста прати, јер знање о тимовима вреди више од насумичних комбинација из целе понуде.