Област "вредност карата у бакари" води за сто. Исти шпил деле poker, blackjack као и бакара, али са различитим циљем. У pokeru играч пореди руке са осталима, у blackjacku стаје против делиоца, а у бакари тек бира страну. Правила су кратка, јачина карата се савлада за једно вече, а дилема да ли је та игра коцкање има два одговора. Како играти без скупих грешака, каже већ избор игре.
Како се игра бакара описује се краће од свих игара са картама. Гост бира да ли ставља на играча, на банкара или на изједначење, а ту се његове одлуке исцрпљују. Крупије даје две карте на обе стране, а додатна карта стиже само по унапред датој табели. Добија збир најближи деветки, а десетице и слике вреде нула. Код банкара је предност куће најнижа, па се на његов добитак плаћа провизија. Нерешено доноси више, а ређе долази.
Blackjack правила стају у пар реченица. Циљ је збир што ближи броју двадесет један него збир крупијеа, без прекорачења преко њега. Карте од две до десет имају своју вредност, слике вреде десет, а ас вреди један или једанаест. Сваки играч бира да ли вуче још карту или стаје, а може и да удвостручи улог или подели пар. Крупије редовно вуче по строгом правилу до седамнаест, па никад нема избора који би умео да искористи. Приређивач ипак задржава малу предност.
Код банкара је предност куће најмања, па казино ту разлику враћа провизијом; нерешено плаћа највише, али ретко долази.
Од највише карте, преко пара и два пара, до тројке, кенте, боје и фула, а изнад њих стоје poker и краљевска кента.
Само да ли улаже на играча, на банкара или на нерешено; после тога крупије дели, а трећа карта долази по фиксној табели.
По закону јесте, јер се игра за новац, а исход зависи и од случаја; и најбољи играч губи серије руку, па буџет важи увек.
Игра се против других људи, а не против куће, па одлуке мењају исход; казино тада узима само провизију од пота.
Збир ближи двадесет један од збира крупијеа, без преласка; крупије вуче по строгом правилу до седамнаест и нема избора.