Како победити кладионицу? Дугорочно то полази за руком реткима: онима који лове грешке у квотама, воде строгу евиденцију и рачунају с тим да ће им налог бити ограничен ако стално добијају. Како зарадити на кладионици не зависи од трика, него од тачности процене и висине марже: кад је процена једнако добра као кладионичарска, маржа сваког тикета односи део улога. За већину играча реалан циљ није зарада, већ забава са унапред одређеним трошком, без јурења губитака.
Стратегија клађења чини скуп правила која играч зада пре првог тикета: такмичења на која се клади, врсте опклада, висина улога и тренутак када престаје. Да ли стратегије клађења функционишу зависи од тога шта се од њих очекује. Ниједна не мења опкладу са негативним очекивањем у добитну, јер је маржа уграђена у сваку квоту. Оно што стратегија стварно даје јесте дисциплина: мање импулсивних тикета, улози у оквиру буџета и евиденција на основу које се види шта ради, а шта не.
Како направити стратегију клађења? Прво се одреди месечни износ који играч може да изгуби без последица, па се од њега рачуна улог по тикету. Затим се бирају лиге и спортови које играч заиста прати, јер знање о тимовима вреди више од насумичних комбинација. Следи избор опкладе: код појединачних парова и кратких тикета маржа је мања него код дугих комбинација. На крају се сваки тикет бележи са квотом, улогом и исходом, а после месец дана план се проверава према бројкама.